Incoterms u praksi: kako utiču na cenu transporta i carinu

Većina srpskih kompanija koje uvoze robu iz EU ili iz Kine zna da postoje termini poput FOB ili CIF. Ali većina ih koristi bez potpunog razumevanja posledica. To je problem — jer izbor Incoterms odredbe nije samo pitanje ko plaća transport. To je pitanje ko preuzima carinske obaveze, ko snosi rizik za robu na putu, i koliko će vas koštati carina i PDV kada pošiljka stigne na željenu carinsku ispostavu u okviru Carinskog područja Republike Srbije.

Zašto Incoterms nisu samo “šifre transporta”

Incoterms (International Commercial Terms) ili pariteti su standardizovana pravila koja definiše Međunarodna trgovačka komora (ICC). Trenutno važeća verzija je Incoterms 2020. Pariteti određuju tačku prelaska rizika i troškova između prodavca i kupca — ali isto tako utiču i na carinsku osnovicu, osiguranje robe i organizaciju transporta.

Uzmimo konkretan primer. Kupujete robu od dobavljača iz Nemačke. Ponuda na EXW (franko fabrika) izgleda jeftinije jer prodavac ne pokriva nikakve dalje troškove. Ali kada ta ista roba stigne na DDP (isporučeno ocarinjeno), ukupna cena je drugačija — ne samo zbog transporta, već zato što se carinska osnovica računa drugačije. I to menja iznos carine i PDV koji plaćate pri uvozu. Ista roba, isti dobavljač, drugi paritet — drugačija konacna cena.

Ono što takođe treba imati na umu je da veliki broj dobavljača u zemljama Evrope ni sami ne barataju Incoterms pojmovima najbolje pa često robu prodaju na EXW paritetu ali se prilikom utovara ispostavi da je roba već izvozno ocarinjena od strane pošiljaoca.

Kako Incoterms utiču na carinsku osnovicu

Carinska osnovica u Srbiji nije samo nabavna vrednost robe. Ona uključuje i transportne troškove i, pod određenim uslovima, osiguranje. Ovo je ključna veza koju mnoge kompanije propuštaju.

Carinska osnovica = vrednost robe + transport + osiguranje (pod CIF/CIP)

Različite Incoterms odredbe direktno menjaju ovu osnovicu:

• EXW / FCA — carinska osnovica ne uključuje transport do Srbije (kupac ga plaća odvojeno), ali se taj trošak i dalje prijavljuje pri carinjenju kao deo ukupne vrednosti
• CFR / CPT — prodavac plaća transport do destinacije, ali osiguranje nije uključeno; kupac snosi rizik od predaje robe prvom prevozniku
• CIF / CIP — prodavac plaća i transport i osiguranje
• DAP / DDP — prodavac pokriva transport, a pod DDP i uvozno carinjenje; carinska osnovica je viša jer uključuje sve te troškove

Viša carinska osnovica znači viši iznos carine i viši PDV pri uvozu. Pri uvozu robe u Srbiju, PDV se obračunava na zbir carinske vrednosti i carinskog duga. Svaki dodatni trošak koji ulazi u osnovicu — transport, osiguranje, pripadajući troškovi — direktno utiče na ono što plaćate na granici.

Za srpske kompanije koje redovno uvoze, ovo nije teorijski problem. To je pitanje koje značajno utiče na sveukupne troškove.

Pregled obaveza po Incoterms grupama

Koji Incoterms stavljate u ugovor — to određuje ko carini robu na izlazu iz zemlje prodavca, ko je organizuje transport, i ko carini pri uvozu u Srbiju. Evo pregleda za svih 11 odredbi:

* NAPOMENA: Iako po standarima i praksi prilikom FCA pariteta izvozno carinjenje paa na prodavca u velikom broju slučajeva kada su u pitanju dobavljači u Kini – oni taj trošak ne priznaju i prebacuju ga na kupca.

Dve krajnosti na koje treba obratiti posebnu pažnju:

• EXW — kupac preuzima sve obaveze, uključujući izvozno carinjenje u zemlji prodavca. To često iznenađuje srpske kompanije koje misle da su “samo preuzeli robu”.
• DDP — prodavac snosi sve, uključujući uvozno carinjenje u Srbiji. Za strane dobavljače ovo je često neprihvatljivo ili se posebno naplaćuje.

U većini Incoterms odredaba, prodavac je odgovoran za izvozno carinjenje, a kupac za uvozno. Samo EXW i DDP predstavljaju potpune izuzetke od ovog pravila. 

Međutim, kada pričamo o EXW paritetu u nekim zemljama (Italija, Španija, Portugal) procedura izvoznog carinjenja za EXW pošiljke je prilično uhodana sa lokalnim agentima i špediterima. Sa druge strane u većini drugih zemalja EU, prilikom izvoznog carinjenja EXW pošiljki (pogotovo kada se izdaje EUR1) prodavac robe mora da učestvuje u procesu kako bi obezbedio potrebne autorizacije.

EXW i skriveni troškovi koje ne vidite na prvi pogled

Srpske kompanije najčešće kupuju na EXW iz EU. Razlog je jednostavan — dobavljač nudi “fabričku cenu” bez transporta, i kupac smatra da je uštedeo. Ponekad jeste – ali često nije.

EORI broj — problem koji ne planirate unapred. EORI (Economic Operators Registration and Identification) je identifikacioni broj obavezan za sve kompanije koje učestvuju u carinskim postupcima unutar EU. Kada kupujete na EXW, vi ste odgovorni za izvozno carinjenje robe u zemlji prodavca. Ako dobavljač iz Nemačke nikada ranije nije izvozio van EU, verovatno nema EORI broj. Bez njega, carinjenje ne može da se završi. Proverite EORI broj pre pocene na sajtu Evropske komisije.

Ko organizuje transport? Pod EXW, na vama je da organizujete prevoz od fabrike. To znači da vi birate prevoznika, pregovarate cenu i snosite rizik za robu od momenta preuzimanja. Ako nemate iskustva sa logistikom iz te zemlje, lako možete platiti više nego što ste uštedeli na ceni robe.

Troškovi čekanja — pravi trošak jeftinog transporta. Struktura transportnih troškova pokazuje da gotovo 55% cene drumskog transporta čine gorivo, putarina i carinske formalnosti. Razlika između dva prevoznika često nije u kvalitetu usluge nego u tržišnoj poziciji. Jeftin transport znači i slabiju pokrivenost, manje pouzdanosti, više kašnjenja. Kapital vezan u zalihama koje čekaju na granici, zastoji u proizvodnji, penali prema kupcima — sve su to stvarni troškovi koji se ne vide u ponudi prevoznika.

Osiguranje robe nije CMR. Mnoge kompanije misle da ako su platile transport, roba je osigurana. To nije tačno. CMR osiguranje pokriva odgovornost vozara, ne vrednost robe. KARGO polisa — osiguranje robe — jedina je zaštita vlasnika robe, i direktno je vezana za tačku prelaska rizika po Incoterms. Ako birate EXW, na vama je da obezbedite odgovarajuću kargo polisu. CMR to ne može da zameni — i nije slučajno deset puta jeftiniji.

Kako odabrati pravu Incoterms odredbu (paritet)

Pre nego što prihvatite ponudu dobavljača, postavite sebi nekoliko pitanja:

1. Ko organizuje transport? Ako dobavljač ima bolji pregled tržišta i već radi sa prevoznicima koji pokrivaju ciljanu destinaciju, ima smisla prepustiti dobavljaču da ponudi opciju sa prevozom do Srbije. Ako vi imate uspostavljen odnos sa špediterom u Srbiji koji je pouzdan i poznaje relaciju, možda EXW ima više smisla.
2. Da li dobavljač ima EORI broj? Ako dobavljač nikada nije izvozio van EU, EXW može biti operativni problem. Proverite unapred.
3. Šta se dešava ako roba bude oštećena na putu? Pod CIF/CIP, prodavac ima obavezu da kupi osiguranje. Pod FOB/CFR, vi snosite rizik od momenta utovara. Uzmite u obzir vrednost robe i verovatnoću oštećenja pri izboru.
4. Koliko vam je važna brzina isporuke? Pri uvozu iz Kine, razlika između bržeg servisa (60–65 dana) i sporijeg (80–90 dana) može biti oko 30% cene transporta. Pitanje nije samo cena transporta — već koliko vas košta čekanje kapitala i kašnjenje zaliha.

Preporuke po destinaciji:

• Uvoz iz EU — ako dobavljač redovno izvozi, DAP ili CPT su često najbolji izbor. Vi preuzimate robu u luci, a carinjenje i dalji transport su na vama.
• Uvoz iz Kine — FOB (luka u Kini) ili EXW su standardni. Obratite pažnju da od kineskih dobavljača ne kupujete robu na CFR ili CIF paritetu jer taj paritet iskustveno nosi značajne skirvene troškove. Više o tome možete pročitati u posebnom članku na našem blogu
• Uvoz iz Turske — drumski transport, slična logika kao iz EU. FCA ili DAP zavisno od toga ko ima bolju poziciju na tržištu prevoza.

Pravilan izbor Incoterms odredbe znači da znate tačno šta plaćate, ko preuzima rizik i kako će izgledati carinsko poslovanje pre nego što roba stigne na granicu. Nije stvar sreće — to je deo pripreme posla koji razlikuje kompanije koje kontrolišu svoje troškove od onih koje tek nakon carinjenja saznaju koliki je stvarni trošak robe.